Sreda, Novembar 03, 2010
NE ZALI ZA PROSLOSCU, NE PLANIRAJ BUDUCNOST, ZIVI U SADASNJOSTI
Jedna vazna strana mudrosti u zivotu sastoji se u tome da odrzimo ravnotezu u svome obaziranju na sadasnjost i obaziranju na buducnost, da nam jedna ne pokvari drugu.Mnogi zive suvise u sadasnjosti: to su lakomisleni;drugi, suvise u buducnosti, koji gledaju samo napred i s nestrpljenje se zure u susret danima, kao da tek ovi imaju da donesu pravu srecu, a koji, medjutim, pustaju sadasnjost da prohuji a ne poznaju je niti uzivaju u njoj.Ti ljudi varaju sebe o smislu celog zivota. Umesto da smo, dakle, iskljucivo i neprekidno zabavljeni planovima i brigom za buducnost, ili da se predajemo ceznji za prosloscu, ne bismo trebali da zaboravljamo da je sadasnjost jedina stvarna i jedina sigurna, a da, naprotiv, buducnost gotovo uvek ispada srugacija nego sto smo mislili: da je, stavise, i proslost bila drugacija, i to tako da i jedna i druga vredi manje nego sto nam izgleda.Jer daljina koja inace smanjuje predmete nasem oku, uvecava ih nasim mislima.Jedina je sadasnjost istinita i izvesna.Zato bismo trebali svaki trenutak snosljiv i slobodan od neposrednih bolova i nezgoda svesno uzivali kao takav, tj.ne pomucivati ga kiselim licem, zbog propalih nada u proslosti ili zbog briga za buducnost.Jer je sasvim ludo odgurnuti jedan dobar cas u sadasnjosti ili pokvariti ga iz ogorcenja zbog onoga sto je proslo, ili iz zabrinutosti zbog onoga sto ce doci. Smatraj svaki dan kao zaseban zivot. Brizi i samom kajanju, treba posvetiti izvestan cas, a posle toga ne treba misliti o onome sto se dogodilo, niti, o onome sto ce tek doci.Ako se upustimo u jedno od ova dva, onda nemamo vise ni jedan miran trenutak. Sto nekoga strah manje muci, to ga vise uznemiruju zelje, pozude i prohtevi...Covek tek onda kada mu se ni jednoj zelji ne da maha i kada je upucen na golu stvarnost, moze da ima ono dusevno spokojstvo koje je osnovica covecje srece, jer je ono potrebno da se moze uzivati u sadasnjosti, te prema tome i u celom zivotu.Bas radi tog cilja i trebali bismo uvek da imamo na umu da danasnji dan dolazi samo jedanput i nikad vise.Mi zaboravljamo da je svaki dan sastavni deo zivota, prozivljavamo svoje lepe dane a i ne primetimo ih; tek kad dodju rdjavi dani, mi zazelimo da se povrate oni lepi. Kada preuzmemo jednu stvar, treba sve drugo da ostavimo na strano dok ne zavrsimo nju, da bismo sve svoje vreme zbrinuli, uzivali ili pretrpeli, ne vodeci racuna o ostalome; moramo, takoreci, da imamo fioke za svoje misli, i da otvorimo uvek samo jednu, a druge da ostavimo za to vreme otvorene.Time cemo postici da nam i svako malo uzivanje u sadasnjosti ne pokvari neka briga i ne oduzme nam mir.
Lep članak, slažem se sa tobom
