STA NAS CINI NESRECNIM
Svako ogranicenje stvara srecu.Sto manje vidimo, sto se u uzem krugu krecemo, sto u manjim razmerama delamo, tim smo srecniji; sto je sve to sire i vece, tim vise osecamo muke i strah.Jer s tim se umnozavaju i uvecavaju i brige, zelje i strahovanja.To nam pokazuje i to sto druga polovina zivotaispada zalosnija nego prva.Jer, u toku zivota, horizont nasih ciljeva i odnosa postaje sve siri.Naprotiv, svako, pa i duhovno ogranicenje vodi sreci.Jer sto se manje uzbudjuje volja, time je manje patnje.Ogranicenost delokruga oduzima volji spoljasnje uzroke za uzbudjenje, a ogranicenost duha, unutrasnje.Samo ova poslednja ima tu rdjavu stranu sto povlaci za sobom dosadu, iz koje posle posrednim putem izviru nebrojene patnje posto se ljudi, samo da bi se nje oslobodili, lacaju svega, tj. traze drustvo, raskos, kocku, pice,itd.,a sve to povlaci samo stetu, propast i nesrecu. Prema tome, najveca prostota nasih odnosa, i sama jednolikost nacina naseg zivota, dokle god ne izaziva dosadu, cinice nas nesrecnim, jer nam najmanje daje da osetimo sam zivot i teret koji je s njim skopcan: tu zivot tece kao potok, bez talasa i vrtloga.
NE ZALI ZA PROSLOSCU, NE PLANIRAJ BUDUCNOST, ZIVI U SADASNJOSTI
Jedna vazna strana mudrosti u zivotu sastoji se u tome da odrzimo ravnotezu u svome obaziranju na sadasnjost i obaziranju na buducnost, da nam jedna ne pokvari drugu.Mnogi zive suvise u sadasnjosti: to su lakomisleni;drugi, suvise u buducnosti, koji gledaju samo napred i s nestrpljenje se zure u susret danima, kao da tek ovi imaju da donesu pravu srecu, a koji, medjutim, pustaju sadasnjost da prohuji a ne poznaju je niti uzivaju u njoj.Ti ljudi varaju sebe o smislu celog zivota. Umesto da smo, dakle, iskljucivo i neprekidno zabavljeni planovima i brigom za buducnost, ili da se predajemo ceznji za prosloscu, ne bismo trebali da zaboravljamo da je sadasnjost jedina stvarna i jedina sigurna, a da, naprotiv, buducnost gotovo uvek ispada srugacija nego sto smo mislili: da je, stavise, i proslost bila drugacija, i to tako da i jedna i druga vredi manje nego sto nam izgleda.Jer daljina koja inace smanjuje predmete nasem oku, uvecava ih nasim mislima.Jedina je sadasnjost istinita i izvesna.Zato bismo trebali svaki trenutak snosljiv i slobodan od neposrednih bolova i nezgoda svesno uzivali kao takav, tj.ne pomucivati ga kiselim licem, zbog propalih nada u proslosti ili zbog briga za buducnost.Jer je sasvim ludo odgurnuti jedan dobar cas u sadasnjosti ili pokvariti ga iz ogorcenja zbog onoga sto je proslo, ili iz zabrinutosti zbog onoga sto ce doci. Smatraj svaki dan kao zaseban zivot. Brizi i samom kajanju, treba posvetiti izvestan cas, a posle toga ne treba misliti o onome sto se dogodilo, niti, o onome sto ce tek doci.Ako se upustimo u jedno od ova dva, onda nemamo vise ni jedan miran trenutak. Sto nekoga strah manje muci, to ga vise uznemiruju zelje, pozude i prohtevi...Covek tek onda kada mu se ni jednoj zelji ne da maha i kada je upucen na golu stvarnost, moze da ima ono dusevno spokojstvo koje je osnovica covecje srece, jer je ono potrebno da se moze uzivati u sadasnjosti, te prema tome i u celom zivotu.Bas radi tog cilja i trebali bismo uvek da imamo na umu da danasnji dan dolazi samo jedanput i nikad vise.Mi zaboravljamo da je svaki dan sastavni deo zivota, prozivljavamo svoje lepe dane a i ne primetimo ih; tek kad dodju rdjavi dani, mi zazelimo da se povrate oni lepi. Kada preuzmemo jednu stvar, treba sve drugo da ostavimo na strano dok ne zavrsimo nju, da bismo sve svoje vreme zbrinuli, uzivali ili pretrpeli, ne vodeci racuna o ostalome; moramo, takoreci, da imamo fioke za svoje misli, i da otvorimo uvek samo jednu, a druge da ostavimo za to vreme otvorene.Time cemo postici da nam i svako malo uzivanje u sadasnjosti ne pokvari neka briga i ne oduzme nam mir.
SUDBINA
Svi mi dolazimo na svet puni zahteva za srecu i uzivanje i gajimo ludu nadu da cemo s tim zahtevima podreti.Ali iza toga redovno sudbina, i to vrlo brzo, scepa nas nemilostivo i pokaze nam da nista nije nase, nego da je sve njeno.Naravno da posle nekog vremena dolazi i iskustvo, pa nam o0tvori oci i pokaze da su sreca i uzivanje fatamorgana koja se vidi samo iz daleka, a cim joj se priblizimo ona izmakne; a da, naprotiv, patnja i bol imaju realnosti, da sami sebe zastupaju, i da im nisu potrebne ni iluzije ni nade.Ako ta poruka od iskustva urodi plodom, onda prestajemo juriti za srecom i uzivanjem, nego pazimo samo na to da bolu i patnjama po mogucnosti zatvorimo vrata.Tada uvidjamo da najbolje sto svet moze pruziti, to je bezbolna, mirna, snosljiva egzistencija, i tada se zadovoljavamo teznjom za njom.Ko se moze osloboditi teznje za blazenstvom o kakvom mi sanjamo, i ne pozeleti nista drugo do ono sto ima pred sobom, taj se moze probiti kroz zivot.Jer bas teznja i letenje za srecom, sjajem i uzivanjem jesu ono sto donosi velike nesrece.Veoma je lako biti vrlo nesrecan; naprotiv, biti vrlo srecan ne samo da je, recimo, tesko, nego je sasvim nemoguce. Onaj ko shvati da je nase bice nesto cega bi bolje bilo da nema, i da je najveca mudrost poricati ga i odbijati, taj nece ni od kakve stvari i ni od kakvog stanja mnogo sto sta ocekivati, nece nicemu na svetu teziti strasno, niti ce se valjkati sto je ovo ili ono propustio, nego ce biti prozet Platonovim: Ako si jedan svet izgubio, nemoj se zbog toga zalostiti, jer nije nista, a ako si jedan svet dobio, nemoj se zbog toga radovati, jer nije nista. Prolaze bolovi i slasti, prodji pored sveta, jer nije nista. Ali ono sto narocito otezava da covek do ovoga dodje, to je licemerstvo sveta.Gotovo sve svecane i velicanstvene stvari jesu prosta obmana, kao sto su pozorisne dekoracije; nema u njima sustine stvari.Tu je jedina svrha da se drugima ulije misljenje da se u njima radost nalazi:zeli se da to tako izgleda u glavama drugih.Kao i sa radoscu, tako se cini i sa zaloscu.
SAMO MUDAR IZBEGAVA ZLO
"Kada nam sve nase stvari idu po volji, izuzev jedne koja ide nasuprot nasoj nameri, onda nam uvek ova, ma koliko da je neznatna jednako dolazi na pamet: mislimo vrlo cesto na nju a vrlo malo na one vazne stvari koje nam idu po volji." Covek treba da sastavlja racun ne prema radostima koje je uzivao nego prema zlostima koje je izbegao i da pod izrazom "ziveti srecno" podrazumeva "ziveti manje nesrecno", dakle snosljivo.Zivot nam nije dat zato da ga uzivamo, nego da ga izdrzimo, da ga skinemo s vrata.Prema tome, najsrecniju sudbinu ima onaj ko je zivto proveo bez prekomerno velikih bolova, telesnih i dusevnih, a ne onaj kome su pale u deo zivota najzivlje radosti ili najveca uzivanja.Jer uzivanja jesu i ostaju negativna: misliti da ona daju srecu ludost je koju pozuda gaji na svoju sopstvenu kaznu.Naprotiv bolovi se osecaju pozitivno: zato je njihovo odsustvo merilo srece u zivotu.Ako se jednom bezbolnom stanju pridruzi i odsustvo dosade, onda je zemaljska sreca u glavnom postignuta.Nikad uzivanja ne treba kupovati bolovima, pa cak ni opasnoscu od njih, jer cemo na taj nacin nesto negativno placati onim sto je pozitivno.Naprotiv, u dobitku smo, kada zrtvujemo uzivanja da bismo izbegli bolove.Mnogo manje gresi onaj koji sa preterano mracnim pogledom ovaj svet gleda kao neki posao i zato se trudi samo da u njemu stekne jedan kutak u kome ce biti zaklonjen od vatre.Budala kuri za uzivanjima u zivota i posle vidi da se prevario; Mudrac izbegava zla. To sto se ljudi, potpomagani optimizmom, grese o ovu istinu, izvor je velikih nesreca.Naime, dok smo slobodni od patnji, nemirne nam zelje crtaju obrise jedne srece koja i ne postoji, i zavode nas da idemo za njima: time navlacimo na sebe bol, koji je nepobitno stvaran.Onda zalimo za izgubljenim bezbolnim stanjem, koje lezi za nama kao proigran raj, i uzalud zelimo da ono sto se dogodilo ucinimo kao da se nije dogodilo.Tako izgleda kao da nas je neki zao duh pomocu varki srece mamio da izadjemo iz bezbolnog stanja, koje je najvisa istinska sreca.Nerazumno je misliti da je svet zato stvoren da se u njemu uziva, da je on sediste pozitivne srece, koju promasuju samo oni koji nisu vesti da je ugrabe.Od tog trenutka pocev, njegov je zivot, lov na pozitivnu srecu, koja se sastoji od pozitivnih uzivanja.Tu lov na divljac koja i ne postoji, vodi po pravilu u vrlo stvarnu, pozitivnu srecu.Ona se pojavljuje kao bol, patnja, bolest, gubitak, briga, siromastvo, sramota i hiljadu drugih nevolja.Razocaranje dolazi suvise kasno. Ako ipak plan zivota ide na to da se izbegnu patnje, dakle da se ukloni oskudica, bolest i svaka druga nevolja, onda je cilj stvaran, onda se tu moze nesto uraditi, i to je u toliko vise u koliko je taj plan manje poremecen teznjom za obrisima pozitivne srece.
