Sreda, Novembar 03, 2010
SAMO MUDAR IZBEGAVA ZLO
"Kada nam sve nase stvari idu po volji, izuzev jedne koja ide nasuprot nasoj nameri, onda nam uvek ova, ma koliko da je neznatna jednako dolazi na pamet: mislimo vrlo cesto na nju a vrlo malo na one vazne stvari koje nam idu po volji." Covek treba da sastavlja racun ne prema radostima koje je uzivao nego prema zlostima koje je izbegao i da pod izrazom "ziveti srecno" podrazumeva "ziveti manje nesrecno", dakle snosljivo.Zivot nam nije dat zato da ga uzivamo, nego da ga izdrzimo, da ga skinemo s vrata.Prema tome, najsrecniju sudbinu ima onaj ko je zivto proveo bez prekomerno velikih bolova, telesnih i dusevnih, a ne onaj kome su pale u deo zivota najzivlje radosti ili najveca uzivanja.Jer uzivanja jesu i ostaju negativna: misliti da ona daju srecu ludost je koju pozuda gaji na svoju sopstvenu kaznu.Naprotiv bolovi se osecaju pozitivno: zato je njihovo odsustvo merilo srece u zivotu.Ako se jednom bezbolnom stanju pridruzi i odsustvo dosade, onda je zemaljska sreca u glavnom postignuta.Nikad uzivanja ne treba kupovati bolovima, pa cak ni opasnoscu od njih, jer cemo na taj nacin nesto negativno placati onim sto je pozitivno.Naprotiv, u dobitku smo, kada zrtvujemo uzivanja da bismo izbegli bolove.Mnogo manje gresi onaj koji sa preterano mracnim pogledom ovaj svet gleda kao neki posao i zato se trudi samo da u njemu stekne jedan kutak u kome ce biti zaklonjen od vatre.Budala kuri za uzivanjima u zivota i posle vidi da se prevario; Mudrac izbegava zla. To sto se ljudi, potpomagani optimizmom, grese o ovu istinu, izvor je velikih nesreca.Naime, dok smo slobodni od patnji, nemirne nam zelje crtaju obrise jedne srece koja i ne postoji, i zavode nas da idemo za njima: time navlacimo na sebe bol, koji je nepobitno stvaran.Onda zalimo za izgubljenim bezbolnim stanjem, koje lezi za nama kao proigran raj, i uzalud zelimo da ono sto se dogodilo ucinimo kao da se nije dogodilo.Tako izgleda kao da nas je neki zao duh pomocu varki srece mamio da izadjemo iz bezbolnog stanja, koje je najvisa istinska sreca.Nerazumno je misliti da je svet zato stvoren da se u njemu uziva, da je on sediste pozitivne srece, koju promasuju samo oni koji nisu vesti da je ugrabe.Od tog trenutka pocev, njegov je zivot, lov na pozitivnu srecu, koja se sastoji od pozitivnih uzivanja.Tu lov na divljac koja i ne postoji, vodi po pravilu u vrlo stvarnu, pozitivnu srecu.Ona se pojavljuje kao bol, patnja, bolest, gubitak, briga, siromastvo, sramota i hiljadu drugih nevolja.Razocaranje dolazi suvise kasno. Ako ipak plan zivota ide na to da se izbegnu patnje, dakle da se ukloni oskudica, bolest i svaka druga nevolja, onda je cilj stvaran, onda se tu moze nesto uraditi, i to je u toliko vise u koliko je taj plan manje poremecen teznjom za obrisima pozitivne srece.
