Sreda, Novembar 03, 2010
STA NAS CINI NESRECNIM
Svako ogranicenje stvara srecu.Sto manje vidimo, sto se u uzem krugu krecemo, sto u manjim razmerama delamo, tim smo srecniji; sto je sve to sire i vece, tim vise osecamo muke i strah.Jer s tim se umnozavaju i uvecavaju i brige, zelje i strahovanja.To nam pokazuje i to sto druga polovina zivotaispada zalosnija nego prva.Jer, u toku zivota, horizont nasih ciljeva i odnosa postaje sve siri.Naprotiv, svako, pa i duhovno ogranicenje vodi sreci.Jer sto se manje uzbudjuje volja, time je manje patnje.Ogranicenost delokruga oduzima volji spoljasnje uzroke za uzbudjenje, a ogranicenost duha, unutrasnje.Samo ova poslednja ima tu rdjavu stranu sto povlaci za sobom dosadu, iz koje posle posrednim putem izviru nebrojene patnje posto se ljudi, samo da bi se nje oslobodili, lacaju svega, tj. traze drustvo, raskos, kocku, pice,itd.,a sve to povlaci samo stetu, propast i nesrecu. Prema tome, najveca prostota nasih odnosa, i sama jednolikost nacina naseg zivota, dokle god ne izaziva dosadu, cinice nas nesrecnim, jer nam najmanje daje da osetimo sam zivot i teret koji je s njim skopcan: tu zivot tece kao potok, bez talasa i vrtloga.
