Sreda, Novembar 03, 2010
SUDBINA
Svi mi dolazimo na svet puni zahteva za srecu i uzivanje i gajimo ludu nadu da cemo s tim zahtevima podreti.Ali iza toga redovno sudbina, i to vrlo brzo, scepa nas nemilostivo i pokaze nam da nista nije nase, nego da je sve njeno.Naravno da posle nekog vremena dolazi i iskustvo, pa nam o0tvori oci i pokaze da su sreca i uzivanje fatamorgana koja se vidi samo iz daleka, a cim joj se priblizimo ona izmakne; a da, naprotiv, patnja i bol imaju realnosti, da sami sebe zastupaju, i da im nisu potrebne ni iluzije ni nade.Ako ta poruka od iskustva urodi plodom, onda prestajemo juriti za srecom i uzivanjem, nego pazimo samo na to da bolu i patnjama po mogucnosti zatvorimo vrata.Tada uvidjamo da najbolje sto svet moze pruziti, to je bezbolna, mirna, snosljiva egzistencija, i tada se zadovoljavamo teznjom za njom.Ko se moze osloboditi teznje za blazenstvom o kakvom mi sanjamo, i ne pozeleti nista drugo do ono sto ima pred sobom, taj se moze probiti kroz zivot.Jer bas teznja i letenje za srecom, sjajem i uzivanjem jesu ono sto donosi velike nesrece.Veoma je lako biti vrlo nesrecan; naprotiv, biti vrlo srecan ne samo da je, recimo, tesko, nego je sasvim nemoguce. Onaj ko shvati da je nase bice nesto cega bi bolje bilo da nema, i da je najveca mudrost poricati ga i odbijati, taj nece ni od kakve stvari i ni od kakvog stanja mnogo sto sta ocekivati, nece nicemu na svetu teziti strasno, niti ce se valjkati sto je ovo ili ono propustio, nego ce biti prozet Platonovim: Ako si jedan svet izgubio, nemoj se zbog toga zalostiti, jer nije nista, a ako si jedan svet dobio, nemoj se zbog toga radovati, jer nije nista. Prolaze bolovi i slasti, prodji pored sveta, jer nije nista. Ali ono sto narocito otezava da covek do ovoga dodje, to je licemerstvo sveta.Gotovo sve svecane i velicanstvene stvari jesu prosta obmana, kao sto su pozorisne dekoracije; nema u njima sustine stvari.Tu je jedina svrha da se drugima ulije misljenje da se u njima radost nalazi:zeli se da to tako izgleda u glavama drugih.Kao i sa radoscu, tako se cini i sa zaloscu.
