Nedelja, Novembar 14, 2010
Fantazija
Kod svega sto se tice nase srece I nesrece, treba fantaziju drzati zauzdanu: dakle, pre svega, ne treba zidati kule u vazduhu, jer su suvise skupe, posto odmah zatim moramo da ih s mnogim uzdasima porusimo.Ali jos manje treba da sebi ulivamo strah I bojaznost predstavljajuci sebi sve nesrecne slucajeve koji se mogu desiti. Zato, stvari od kojih zavisi nasa sreca I nesreca, treba da posmatramo samo okom razuma I rasudjivanja.Fantazija pri tome mora cutati; jer da sudi ne ume, nego samo iznosi slike koje nase osecanje uzalud I cesto, vrlo cesto uzbudjuju.Na to pravilo treba najstrozije paziti uvece.Predmeti naseg razmisljanja, kada se ticu nasih licnih stvari, uzimaju uvece lako opasan izgled I postaju strasila, jer su onda nas razum I moc sudjenja, usled zamorenosti, prevucen I jednim subjektivnim mrakom, a intelekt je umoran I rasejan, te ne moze da prodre do dna stvari.To se najcesce desava nocu, u krevetu; onda je duh potpuno malaksao, te moc sudjenja I nije u stanju da vrsi svoj posao, ali je fantazija jos ziva.Tada sve I sva dobija od noci njenu crnu boju. Ujutru, sva ta strasila nestanu (jer: Noc je obojena a dan je beo).Jutro je pravo vreme za svaki rad, I umni I telesni…Jer jutro je mladost dana: sve je vedro, sveze I lako; mi se osecamo jaki I sve nase sile stoje nam na raspolaganju. Svaki dan je jedan mali zivot, svako budjenje I ustajanje – jedno malo rodjenje, svako sveze jutro – jedna mala mladost, a svako leganje I spavanje – jedna mala smrt. Uopste stanje zdravlja, san, hrana, temperatura, vreme, okolina I jos mnogo drugih spoljasnjih stvari, imaju znatan uticaj na nase raspolozenje, a ovo opet na nase misli.
