Nedelja, Novembar 14, 2010
Niko nije vaspitan bez batina
Kada je neki nesrecan slucaj vec nastupio, te se dakle ne da otkloniti, ne treba sebi dopustiti ni pomisao da je moglo drugacije biti, a jos manje pomisao cime se to moglo otkloniti, jer bas ta pomisao povecava bol dotle da se ne moze snositi, tako da covek postane musitelj samoga sebe.Sve sto se dogadja, nastupa po duznosti, pa se dakle ne moze otkloniti. To pravilo je korisno da nam neposredno olaksa bol I umiri nas u nesrecnom slucaju, ali, ako smo mi, ma I delimicno krivi, onda nam cesta I bolna razmisljanja o tome kako se nesreca mogla izbeci, sluze za opomenu I popravku, I postaju neka kaznjavanja samoga sebe, a to je dobro I korisno za buducnost.Ne treba da sami sebe pravdamo, da ulepsamo ili umanjimo greske koje smo ocito ucinili, vec treba da ih sami sebi iznesemo pred oci u svoj njihovoj velicini, da bismo se mogli cvrsto odlucili da ih u buducnosti izbegavamo.Razume se da time moramo sebi zadati onaj veliki bol koji se sastoji u tome da budemo sa samim sobom nezadovoljni,ali, kako kazu, niko nije vaspitan bez batina.
