MIR BOZJI! HRISTOS SE RODI!
U oci Bozica, blagog dana ,puno srece i lepih dana,
zdravlje dobro i sreca svaka,mir bozji uz plamen badnjaka.
nek vas bozja volja vodi
Hristos se Rodi!
Zivotna borba
U odredjenom trenutku naseg postojanja gubimo kontrolu nad sopstvenim zivotom i prepustamo se sudbini.Eto to je ta najveca laz na svetu.Jedino se plasimo da cemo izgubiti ono sto imamo,bilo zivot,bilo zive.Ali taj strah prolazi kada shvatimo sa su nasa istorija i istorija sveta napisane istom rukom. MOGLA SAM! Nikad necemo uspeti da dokucimo pravo znacenje ove recenice.Jer u svakom trenutku naseg zivota postoje izvesne stvari koje bi mogle da se dogode, ali im jednostavno nije sudjeno da se dogode.Postoje carobni trenutci koji prolaze neopazeno, a onda iznenada, ruka sudbine preokrene citav nas svet. Cak i u najtezim situacijama, kada se fokusiramo na ono sto je DOBRO, to nas cini srecnijim, i daje nam pouzdanje da se suocimo sa onim sto je pogresno.Ali postoje porazi.Njih niko ne moze da izbegne.Zato je bolje da izgubite nekoliko bitaka u borbi za svoje snove nego da budete porazeni, a da pritom cak i ne znate za sta ste se borili.
Voleti...
U stvarnom zivotu ljubav mora biti moguca.Cak i onda kad ne naidje na trenutni pristanak, ljubav moze da opstane jedino ako postoji nada ma koliko daleko ona bila - da cemo jednog dana ipak pridobiti voljenu osobu. Onaj ko voli mora da zna i da se izgubi i da se povrati. Znam da je ljubav ista kao i brana:ako ostavite pukotinu kroz koju moze da se povuce i najmanji mlaz vode, malo po malo, voda ce potkopavati odbrambene zidove i nastupice trenutak kad vise niko nece uspeti da ukroti snopu bujice.Ako se zidovi odrone, ljubav osvaja sve; tada vise nije vazno sta je moguce ili nemoguce, nije vazno da li mozemo ili ne mozemo da zadrzimo voljenu osobu pored sebe- ljubav znaci gubitak kontrole. Istinska ljubav jeste cin potpunog predavanja. U ljubavi ne postoje pravila.Mozemo pokusavati da se pridrzavamo prirucnika, da vladamo svojim srcem, da izgradimo strategiju ponasanja- ali sve su to kojestarije.Srce odlucuje, i to sto ono odluci, jedino i vazi. Duhovni zivot svodi se zapravo na ljubav.Covek ne voli zato sto zeli da ucini dobro, ili da pomogne, ili da zastiti nekoga.Ako tako postupamo, posmatramo svog bliznjeg kao puki objekat, a sami sebe dozivljavamo kao velikodusne i mudre osobe.To nema nikakve veze sa ljubavlju.Voleti znaci ostvariti zajednistvo sa drugim i otkriti u njemu bozansku iskru. Izlisno je razgovarati o ljubavi kad ljubav ima svoj vlastiti glas i govori sama za sebe. Ljubav ne prestavlja suvise pitanja, jer ako pocnemo da mislimo pocinjemo i da se plasimo.To je neki neobjasnjivi strah i ne vredi ni da ga prevodimo u reci. Najbolje trenutke naseg zivota ne ispisujemo mi svojom rukom.
"Ako"
“Ako mozes da sacuvas razum kad ga oko tebe gube I osudjuju te; Ako mozes da sacuvas veru u sebe kad sumnjaju u tebe, ali ne gubeci iz vida ni njihovu sumnju; Ako mozes da cekas, a da se ne smaras cekajuci, Ili da budes zrtva lazi, a da sam ne upadnes u laz, ili da te mrze, a da sam ne das maha mrznji; I da ne izgledas u ocima sveta suvise dobar ni tvoje reci suvise mudre; Ako mozes da sanjas, a da tvoji snovi ne vladaju tobom; Ako mozes da mislis,a da ti tvoje misli ne budu (sebi) cilj; Ako mozes da pogledas u oci Pobedi ili Porazu i da, nepokolebljiv, uteras i jedno i drugo u laz; Ako mozes da podneses da cujes istinu koju si izrekao izopacenu od podlaca u zamku za budale; Ako mozes da gledas tvoje zivotno delo sruseno u prah, I da ponovo prilegnes na posao sa polomljenim alatom; Ako mozes da saberes sve sto imas I jednim zamahom stavis sve na kocku, Izgubis, i ponovo pocnes da stices I nikad ni jednom reci ne pomenes svoj gubitak; Ako si u stanju da prisilis svoje srce, zivce, zile Da te sluze jos dugo, iako su te vec odavno izdali, I da tako istrajes u mestu, kad u tebi nema nicega vise do volje koja im govori:”Istraj!”; Ako mozes da se pomesas sa gomilom, a da sacuvas svoju cast; Ako te najzad niko, ni prijatelj ni neprijatelj ne moze da uvredi; Ako svi ljudi racunaju na tebe, ali ne preterano; Ako mozes da ispunis minut koji ne prasta sa sezdeset skupocenih sekundi, Tada je ceo svet tvoj i sve sto je u njemu, I sto je mnogo vise, tada ces biti veliki Covek, sine moj.“
"Idi, vreme je"
"Ako si borac, ustani, kreni dalje i kad te neko zestoko predje, kad pogresno odmeris svoje mogucnosti spram cilja.Promeni ugao gledanja, burgijaj na drugom mestu, ne odustaj pred prvom preprekom.Ili se prepusti laksoj varijanti pravljenja kompromisa.Moras to da preguras.Tako.Bez slatkih oblandi oko gorkog fila.Ne racunaj na srecu, na olaksavajuce okolnosti.Ne racunaj mnogo ni na druge.Kreni sama.Ako uspes da smislis taktiku, da smognes strpljenja ili da se prilagodis najgorem, iz svake naredne, lakse situacije moci ces da nadjes izlaz i resenje, dok prstom pucnes. Vremenom naucis da se ponasas odvazno, lezerno, samouvereno i onda kada se uopste tako ne osecas.Medjutim, odeblja ti koza.Mozes vise i bolje da podneses.U svakom slucaju, mnoge stvari te ne doticu vise, kao kad si mlad.Plus, sto je velika prednost sazrevanja,skapiras da mnogo toga sto ti se cini da jeste vazno, u stvari nije.Ili nije toliko, koliko ti se sad cini.Tako steknes dozu sigurnosti.Isturis ispred sebe svoje znanje, karijeru, novac, porodicu, kako ko, vrednost prema svom afinitetu,i to te u izvesnom smislu brani od sveta.Sve skupa to se zove zrelost. Zivot ti je stalni, veliki trud.Zadatak koji treba najbolje da resis.A kada ti se ucini da si napokon dosao do relativno pouzdanih odgovora i da ti je svet, sa svojim zakonitostima i zackoljicama, postao prozirniji, blizi, laksi za savladavanje, shvatis da si omatorio.Znaci, zivot ti se svodi na traganje.Razne oblike traganja.Najbolje je da ovaj osetljiv period provedes u traganju za sobom.Da otkrijes sta stalno volis.Sta stvarno zelis.Da se polako izgradjujes u coveka.Bez obzira na uticaje.Sledi svoju nit.Nadji je unutra, sledi je. Pametnom coveku dovoljno je da se jednom suoci s nekom krupnom greskom.Jendom.Kad padne na njega svom tezinom, da izdrzi, da je dohvati za ruke, kaze:dobro, to je to, toliko je tesko, video sam, nikad vise."
"Spletkarenje sa sopstvenom dusom"
"Postoji izreka da se covek uci na greskama.Budalastine.Covek je nepresusni izvor gresaka, samo sto ne ponavlja doslovno iste.Bar toliko mozga ima.Generalno uzevsi, covecanstvo je blesavo i poprilicno neuracunljivo i Bog ima pune ruke posla da nas koliko-toliko sacuva od nas samih.Kad su nasi pra-pra-roditelji bili u raju, lepo im je receno da ne kusaju sa drveta saznanja.Da nisu prekrsili tu zapovest i dan-danas bismo ziveli blazeni u Edenskom vrtu, ali sta je tu je.Docepali smo se saznanja dobra i zla; istorija, kao i licni primeri, upecatljivo nam ilustruju kako smo ga upotrebili.Buduci da nas Gospod, iz samo njemu znanih razloga, voli i o nama brine, uskratio nam je sposobnost vidovitosti. Nemoj sve ozbiljno da shvatas; zivot nisu knjige i romani, vec jedno veliko zezanje u kome pobedjuje onaj ko shvati u cemu je vic; a u cemu je, pitala sam: da zivis trenutak, kaze, da se prepustis, kao u muzici. Osecajnost je opasna stvar, narocito ako je prenaglasena.Kao igra sibicama, gde palidrvce moze namah da odleti i izazove pozar. Nemogucnost postaje mogucnost kad dovoljno snazno poverujemo u nju."
10 saveta za srecniju Novu Godinu
Sada ste vec sigurno popustili u svim novogodisnjim odlukama i potpuno se vratili na staro, jer velike odluke uvek padaju u vodu vec na prvom iskusenju, posebno ako ste i na pocetku znali kako ih se gotovo nemoguce pridrzavati. Radije pokusajte s jednostavnijim promenama. Pokusajte se pridrzavati ovih nekoliko saveta i videcete koliko mozete biti srecniji bez velikih napora. 1 – U krevet lezite sretni. Nemojte zapocinjati, ni zavrsavati dan s ruznim stvarima. Na vece pogledajte laganu komediju, umesto nasilnih filmova, a ujutru se umesto s vestima budite s omiljenom muzikom. 2 – Pamtite samo sretne dane. Zapisite ili se prisetite lepih stvari koje su vam se taj dan ili nekoliko dana ranije dogodile. To moze biti nesto maleno ili neki veci dogadjaj. Bitno se prisecati takvih stvari i zadrzati lepe uspomene. Ako se stalno prisecate ruznih stvari zaboravicete na ono lepo, te biste na kraju godine mogli pomisliti kako vam se nista lepo nije ni dogodilo u celoj godini. 3 – Razmisljajte o resenjima. Nemojte ziveti stalno razmisljajuci o problemima. 4 – Otplesite svoje brige. Svaka vrsta kretanja uz muziku deluje izuzetno opustajuce. 5 – Ako se vec morate brinuti neka to bude oko lepih stvari. Ako nemate partnera, umesto da vreme trosite brinuci o svojoj usamljenosti, organizujte zabavu za prijatelje, pa brinite radije o tome koliko vam stolica treba, jesu li vasi kolaci ukusni i koji film cete gledati. 6 – Budite uredni. Cistoca u vaš zivot donosi bolje raspolozenje i manje brige. Ako imate uredan stan necete razmisljati o tome kako ga morate pospremiti. Dodatno, pospremanjem stana cete potrositi kalorije, pa cete manje brinuti o dijetama, a uz to kao i svaka druga fizicka aktivnost i pospremanje stana povecava razinu adrenalina. Isto se odnosi i na osobni izgled. 7 – Budite zahvalni. Istrazivanja pokazuju kako zahvalni ljudi, oni koji znaju ceniti ono sto imaju, manje oboljevaju od raznih bolesti. Zadovoljstvo jaca imunitet. 8 – Brzo resavajte probleme. Ako vec imate neki problem, umesto da danima razmisljate o njemu i smisljate najbolje nacine za resenje, isprobajte prvo koje vam padne na pamet. Ako ne uspe, pokusajte s drugim. Ni za jedan problem ne postoje idealna resenja, samo ona koja funkcionisu, a dok ih ne isprobate ne mozete znati. 9 – Pronadjite neki hobi. Morate se baviti necim izvan radnog vremena, necim sto ne donosi zaradu, a toliko vas zaokuplja da ne stignete ni o cemu drugom razmisljati i stvara osecaj ugodnosti. 10 – Sledite svoj san. Zivot nije generalna proba za glavnu predstavu. Zivot je to sto sada zivite. Nemojte razmisljati o nekom boljem vremenu, kada cete zasijati u punom sjaju. Nemojte sanjati zivot, zivite svoj san.
LJUBOMORA
Cesto slusamo o ljubomori kao negativnom osecaju koji je potrebno sakriti ili ignorisati. No, je li to uvek tako?! Ljubomora je najcesce potpuno opravdan osecaj. Javlja se (osim ako niste patoloski ljubomorni) na temelju intuitivnih predosecaja. Radi li se o opravdanoj ljubomori najbolje mozete znati ako se realno zapitate koliko ste u proslim vezama bili ljubomorni. Ako ste u vezama uvek izrazito ljubomorni i posesivni, tada se pokusajte malo primiriti. Velika je verovatnoca da je problem zapravo u vama. Trebali biste poraditi na samopouzdanju. Pokusajte sto manje proveravati partnera, prisilite se da mu verujete, ne upustajte se u rasprave o necemu sto su samo vase pretpostavke. Na kraju krajeva, prevara uvek povredi coveka, bez obzira da li ju je predosecao ili ga je potpuno iznenadila. A saznacete pre ili posle, ukoliko su vase sumnje opravdane (iako verovatno nisu). Neutemeljena ljubomora i stalna prigovaranja mogu cak i navesti partnera da zapocne razmisljati o njoj, iako pre nije imao nameru. Mozda ce pomisliti, pa kad me vec toliko optuzuje, a nista konkretno ne preduzima, verovatno nista ne bi preduzela ni da se stvarno dogodi. A uostalom, prigovaranje i tako mora slusati. Pokusajte ne muciti partnera sa svojim sumnjama i ne ugrozavajte ono sto imate. Tek ako se pojave sigurni dokazi reagujte. Ali nemojte ih opsesivno traziti proveravajuci partnera. Potpuno druga situacija je ukoliko s nekim partnerima osecate potpunu sigurnost, bez i najmanjeg straha od prevare, dok s drugim vas ljubomora izludjuje. Tu se verovatno radi o pogresnom ponasanju partnera. Ili vas zaista vara, ili zbog svoje nesigurnosti salje vam signale kako postoji mogucnost da cete ga izgubiti ili da niste jedina zena u njegovom zivotu. Ili je jednostavno nepopravljivi zavodnik (u negativnom smislu), pa mozda nikad ne ide do kraja s drugim osobama, ali uvek koketira i trazi nacin da im se svidi. Iako to nije klasicna prevara, jednako boli i vredja drugog partnera, stvara u njemu osecaj manje vaznosti. Ponekad, osobe ne znaju granicu izmedju lepog i pristojnog ponasanja prema drugim osobama suprotnog pola i njihovog zavodjenja. U takvim situacijama svog ce partnera optuzivati kako je bolestan, patoloski ljubomoran, nepoverljiv, pa cak da je opsednut. A u stvari je to refleksija onoga sto sam jeste. U ekstremnim situacijama ljubomora se moze pretvoriti u ozbiljan psiholoski problem, jer cete zaista postati nesigurni, nepoverljivi i verovatno necete moci sklopiti prijateljstva s osobama istog pola jer cete ih uvek dozivljavati kao potencijalnu konkurenciju. U takvom partneru nikad necete pronaci onu sigurnost i potporu koja vam je potrebna i zbog koje trazimo partnere. Partneri bi nam trebali olaksati zivot, a ne zagorcavati. I bez obzira koliko vas partner uveravao u suprotno potpuno ste u pravu. Pripazite samo da ne zapocnete razmisljati na nacin «svi su oni isti… pogledaj koliki imaju ljubavnice, mene moj bar ne vara…» Jer to nije istina, nisu svi isti i pogledate li malo druge ljude oko sebe, njihovo ponasanje, a ne samo prijatelje svog partnera, na koje se on poziva, uvidecete da ipak ima drugacijih i da zasluzujete drugacijeg.
Sujeta
Zadovoljenje sujete je jedino uzivanje koje ljudi vole vise od svega, ali koje je moguce samo tako ako covek uporedi sebe samoga sa drugima. Zavist je coveku prirodna, pa ipak je ona u isto vreme I porok I nesreca(zavist ljudi pokazuje koliko se osecaju nesrecni).Zato je valja smatrati kao neprijatelja nase srece I gledati da je ugusimo kao zlog demona.Treba da uzivamo u onome sto imamo, ne praveci uporedjenja; nikad nece biti srecan onaj koga muci srecniji. Vecina ljudi misli samo na sebe, I iskljucivo na sebe.Zbog toga, oni, pri svemu sto se kaze, odmah pomisljaju na sebe, I svaka slucajna, ma koliko daleka veza s necim sto se njih tice, obuzima I okupira celu njihovu paznju.Zato bivaju tako lako rasejani, tako lako uvredjeni I ozalosceni.
Samoca
Biti sam sebi dovoljan, biti sam sebi sve I sva, i moci kazati: Sve svoje nosim sa sobom, sigurno je za nasu srecu najkorisnija osobina.Sreca je kad je covek sam sebi dovoljan!Jer prvo, ako cemo samo sa sigurnim cinjenicama da racunamo, mozemo racunati samo na sebe I ni na koga drugog, a drugo, one teskoce I stete, opasnost I ljutnja koje drustvo u sebi nosi I nama stvara nebrojene su I neizbezne. Svaki covek moze da bude u potpunoj saglasnosti samo sa samim sobom.Prava, duboka mirnoca srca I potpuno dusevno spokojstvo, moze se naci samo u samoci, a kao trajno raspolozenje, samo u najdubljoj povucenosti.Ma koliko tesno da ljude vezuju prijateljstvo, ljubav I brak, ipak je, na kraju krajeva, svaki covek samo sebi samom iskren prijatelj ili jos najvise svom detetu.U stvari najbolje prolazi onaj koji samo na sebe racuna.Uz to, sto ko ima vise u samom sebi, tim mu mogu manje trebati drugi.Trebamo nauciti sa snosimo samocu jer je ona izvor srece I dusevnog spokojstva. Naprotiv tome, druzenje spade u najopasnije, mozda cak I ubitacne sklonosti, posto nas dovodi u dodir sa ljudima od kojih je vecina moralno rdjava a intelektualno tupa ili izopacena.Imati u sebi samom toliko da drustvo postane nepotrebno, vec je velika sreca, zato sto gotovo sve nase patnje poticu iz drustva, I sto je dusevno spokojstvo, koje je posle zdravlja najbitniji element nase srecem u svakom drustvu izlozeno izvesnoj opasnosti, I sto ono ne moze da postoji bez samoce u jacoj meri. Naklonost ka samoci nije cisto prirodna, ona je dejstvo stecenog iskustva I razmisljanja o njoj.Ljudi do nja dolaze tek posto su upeli da uvide koliko je u moralnom I intelektualnom pogledu vecina ljudi jadna.Usled dugog iskustva, prestajemo da od ljudi Bog zna sta ocekujemo, jer ljudi ukupno uzevsi, I ne vrede da ih covek blize pozna: naprotiv, covek tada zna da, izuzev retkih srecnih slucajeva, nece naici ni na sta drugo do na vrlo nepotpune primerke ljudske prirode, koje je bolje I ne dirati. Ali onaj ko ne moze da duze vreme snosi njenu prazninu, taj trba da se navikne da jedan deo svoje samoce ponese u drustvo, da nauci da I u drustvu bude sam; da ono sto oni kazu ne prima za gotovo; I da ni moralno ni intelektualno ne ocekuje od njih mnogo.
Niko nije vaspitan bez batina
Kada je neki nesrecan slucaj vec nastupio, te se dakle ne da otkloniti, ne treba sebi dopustiti ni pomisao da je moglo drugacije biti, a jos manje pomisao cime se to moglo otkloniti, jer bas ta pomisao povecava bol dotle da se ne moze snositi, tako da covek postane musitelj samoga sebe.Sve sto se dogadja, nastupa po duznosti, pa se dakle ne moze otkloniti. To pravilo je korisno da nam neposredno olaksa bol I umiri nas u nesrecnom slucaju, ali, ako smo mi, ma I delimicno krivi, onda nam cesta I bolna razmisljanja o tome kako se nesreca mogla izbeci, sluze za opomenu I popravku, I postaju neka kaznjavanja samoga sebe, a to je dobro I korisno za buducnost.Ne treba da sami sebe pravdamo, da ulepsamo ili umanjimo greske koje smo ocito ucinili, vec treba da ih sami sebi iznesemo pred oci u svoj njihovoj velicini, da bismo se mogli cvrsto odlucili da ih u buducnosti izbegavamo.Razume se da time moramo sebi zadati onaj veliki bol koji se sastoji u tome da budemo sa samim sobom nezadovoljni,ali, kako kazu, niko nije vaspitan bez batina.
Prepreke
Nas unutrasnji, umni, duhovni zivot trazi neprekidno da smo necim zabavljeni, ma cime, radom ili misljenjem.Nase bice u sustini ne zna za odmor: zato nam potpun nerad postaje nesnosan, idonosi najuzasniju dosadu.Stoga je rad za covekovu srecu neophodan; njegove sile traze da budu upotrebljene a on bi voleo da vidi nekako uspeh te upotrebe. Muka I borba s otporom covekuu je tako isto potrebna kao sto je krtici kopanje.Spokojstvo koje je doslo do potpunog zadovoljenja I stalnog uzivanja, bilo bi mu nesnosljivo.Savladjivanje prepreka je potpuno uzivanje svoga zivota; neke su prepreke materijalne ili duhovne, borba sa njima I pobeda cine coveka srecnim.
Fantazija
Kod svega sto se tice nase srece I nesrece, treba fantaziju drzati zauzdanu: dakle, pre svega, ne treba zidati kule u vazduhu, jer su suvise skupe, posto odmah zatim moramo da ih s mnogim uzdasima porusimo.Ali jos manje treba da sebi ulivamo strah I bojaznost predstavljajuci sebi sve nesrecne slucajeve koji se mogu desiti. Zato, stvari od kojih zavisi nasa sreca I nesreca, treba da posmatramo samo okom razuma I rasudjivanja.Fantazija pri tome mora cutati; jer da sudi ne ume, nego samo iznosi slike koje nase osecanje uzalud I cesto, vrlo cesto uzbudjuju.Na to pravilo treba najstrozije paziti uvece.Predmeti naseg razmisljanja, kada se ticu nasih licnih stvari, uzimaju uvece lako opasan izgled I postaju strasila, jer su onda nas razum I moc sudjenja, usled zamorenosti, prevucen I jednim subjektivnim mrakom, a intelekt je umoran I rasejan, te ne moze da prodre do dna stvari.To se najcesce desava nocu, u krevetu; onda je duh potpuno malaksao, te moc sudjenja I nije u stanju da vrsi svoj posao, ali je fantazija jos ziva.Tada sve I sva dobija od noci njenu crnu boju. Ujutru, sva ta strasila nestanu (jer: Noc je obojena a dan je beo).Jutro je pravo vreme za svaki rad, I umni I telesni…Jer jutro je mladost dana: sve je vedro, sveze I lako; mi se osecamo jaki I sve nase sile stoje nam na raspolaganju. Svaki dan je jedan mali zivot, svako budjenje I ustajanje – jedno malo rodjenje, svako sveze jutro – jedna mala mladost, a svako leganje I spavanje – jedna mala smrt. Uopste stanje zdravlja, san, hrana, temperatura, vreme, okolina I jos mnogo drugih spoljasnjih stvari, imaju znatan uticaj na nase raspolozenje, a ovo opet na nase misli.
STA NAS CINI NESRECNIM
Svako ogranicenje stvara srecu.Sto manje vidimo, sto se u uzem krugu krecemo, sto u manjim razmerama delamo, tim smo srecniji; sto je sve to sire i vece, tim vise osecamo muke i strah.Jer s tim se umnozavaju i uvecavaju i brige, zelje i strahovanja.To nam pokazuje i to sto druga polovina zivotaispada zalosnija nego prva.Jer, u toku zivota, horizont nasih ciljeva i odnosa postaje sve siri.Naprotiv, svako, pa i duhovno ogranicenje vodi sreci.Jer sto se manje uzbudjuje volja, time je manje patnje.Ogranicenost delokruga oduzima volji spoljasnje uzroke za uzbudjenje, a ogranicenost duha, unutrasnje.Samo ova poslednja ima tu rdjavu stranu sto povlaci za sobom dosadu, iz koje posle posrednim putem izviru nebrojene patnje posto se ljudi, samo da bi se nje oslobodili, lacaju svega, tj. traze drustvo, raskos, kocku, pice,itd.,a sve to povlaci samo stetu, propast i nesrecu. Prema tome, najveca prostota nasih odnosa, i sama jednolikost nacina naseg zivota, dokle god ne izaziva dosadu, cinice nas nesrecnim, jer nam najmanje daje da osetimo sam zivot i teret koji je s njim skopcan: tu zivot tece kao potok, bez talasa i vrtloga.
